Živeo jednom jedan
uspešan i bogat čovek i imao je četiri žene.
Četvrtu, najmlađu, je
najviše voleo i raskošno je odevao i obezbedio joj život u izobilju. Njoj je
davao samo najbolje i veoma je o njoj brinuo.
Treću je veoma voleo.
Na nju je bio veoma ponosan i voleo je da je pokazuje svojim prijateljima i da
se hvali. Ali, bio je u strahu da će ga napustiti i otići sa drugim.
Druga žena je bila
veoma brižna, strpljiva i kada god bi čovek imao problema, obratio bi joj se i
ona bi mu pomogla. Uvek je bila tu u teškim vremenima.
Prva je bila njegov
veran partner u životu, pomagala mu je da zadrži bogatstvo i poslove, održavala
je kuću. Nju nije mnogo voleo niti se brinuo o njoj, nekada je jedva
primetivši, dok mu je ona bila veoma privržena i nesebično mu je pružala
ljubav.
Čovek se razboli i
znao je da će uskoro umreti. Mislio je o sebi kao bogatom čoveku koji ima čak
četiri žene koje će mu sigurno pomoći i biti uz njega. Plašio se da će umreti i
tako biti sam i zato je pozvao svaku od njih. Prvu je pozvao najmlađu, četvrtu
ženu koju je najviše voleo, rekao joj da umire i pitao je da pođe sa njim.
„Nema šanse! Moram
ostati ovde. Mogu da te pohvalim na sahrani i ništa više od toga“, ona odgovori
i napusti ga.
Na isto njegovo
pitanje treća žena, koju je oženio u srednjim godinama i koju su mnogi želeli,
mu kaže:
„Ni govora! Takve se
stvari ne rade. Mogu da ti osiguram impozantnu sahranu, ali nakon tvoje smrti
odlazim sa tvojim sinovima“, bila je izričita i napusti ga.
Pozvao je i drugu koju
je poznavao celog života, sa kojom je odrastao, koja nije bila toliko
privlačna, ali je bila njegov najveći prijatelj. Pitao ju je da pođe sa njim da
ne bi bio usamljen.
„Žao mi je. Ne mogu sa
tobom. Otpratiću te do groba i to je to. Dalje ne mogu“, bila je sigurna,
okrenula se i napustila sobu.
Pošto mu je ostala još
jedna, prva, pozvao je i nju i zamolio da pođe sa njim zato što se plaši i ne
želi da bude usamljen. Rekla je bez dvoumljenja:
„Naravno da ću ići sa
tobom. Uvek ću te pratiti gde god išao!“, pristala je, a on ju je pogledao i
pomislio kako je mršava, koliko je prema njoj bio nemaran i kajao se jer joj
nije pružio što je zaslužila.
Svako u svom životu
ima četiri žene (ili četiri muža). Šta ove žene predstavljaju?
Četvrta je telo.
Volimo svoje telo, svakodnevno brinemo o njemu, umivamo se i oblačimo, dajemo
mu hranu. Ali, telo ima svoj vek, telo se troši, stari i propada. Njemu dajemo
najviše pažnje i veoma smo mu posvećeni.
Treća žena je novac,
bogatstvo, ono materijalno što posedujemo. Kada umremo, ono ostaje drugima.
Druga žena predstavlja
porodicu i prijatelje.
I, prva žena je naša
duša koju većina zanemaruje i tek na samom kraju života spozna da je njoj
trebalo posvetiti najviše pažnje. Njome se ne bavimo jer smo opterećeni
materijalnim, bogatstvom i čulnim uživanjima.
„Krava koja je plakala“
