Dva semena leže jedno pored
drugog u plodnom tlu u proleće
Prvo seme kaže:
„Želim da rastem! Želim da pustim svoje korenje duboko u zemlju
ispod mene, i da poguram svoje izdanke kroz zemljinu koru iznad sebe. Želim da
razvijem svoje pupoljke da bi objavili dolazak proleća. Želim da na svom licu
osetim toplotu sunčevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje rose.“
I tako je raslo.
Drugo seme kaže:
„Plašim se. Ako pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne
znam na šta mogu da naiđem u tami. Ako se probijam kroz čvrsto tlo iznad sebe,
mogu da oštetim tanane izdanke, šta ako otvorim svoje pupoljke, a puž pokuša da
ih pojede? A šta ako počnem da cvetam, a dete me iščupa iz zemlje. Ne, mnogo je
bolje da čekam dok sve ne bude bezbedno.“
I tako je čekalo.
Jedna koka koja je čeprkala po bašti, tražeci hranu, pronašla je
seme koje čeka i odmah ga pojela.
Život guta one koji se boje.
Нема коментара:
Постави коментар