FARMER I ODGAJANJE SINA

Pripovijeda se da je davno nekad živio jedan farmer koji je

bio izuzetno bogat. Imao je sina jedinca, kojem je želio sve

najbolje i imao je veliku želju da ga školuje. Međutim, sin je

samo uzalud trošio novac i vrijeme, ali školovanje ga apsolutno

nije zanimalo i padao je ispit za ispitom. 

Teška srca, farmer odluči da mu uskrati dalje uslove za

školovanje i vrati ga na imanje. Iako je imao ogromna polja pšenice koju je uzgajao i Ijude koji su ih svakodnevno

obrađivali, odluči da sinu da zadatak da jedno polje, do tada

neobrađivano, sam obrađuje i na njemu uzgaja pšenicu. Bio je

to izuzetno zahtijevan i težak posao, koji je iz mladiča izvlačio

svaki atom snage. 

To primijetiše njihovi poznanici i komšije, a blizak prijatelj jednog dana upita farmera: „Zar ti nije žao sina da tako teško radi i uzgaja pšenicu kada znaš i sam da ti to i nije neophodno? I bez tog polja imaš i radnika i pšenice i više nego dovoljno.” 

Na to mu farmer odgovori: „Prijatelju moj, na mojim ostalim poljima ja uzgajam pšenicu. Ali na tom polju radim mnogo

važniji posao... na tom polju ja odgajm sina!”